Сценарио за час - Из наше старе религије

Сценарио за час српског језика у основној школи студенткиње Милене Спасић.

Филозофски факултет

Универзитет у Нишу

Департман за српски језик

„Из наше старе религије“

Веселин Чајкановић

Сценарио за час

Предмет: Методика наставе књижевности

Ментор:                                                                              Студент:

Проф. Снежана Божић                                Милена Спасић 2234

Ниш, 2016.

Број часа:	Припрема за час	Датум:
25.		20.01.2016.
Школа:	Основна школа „Свети Сава“
Предмет:	Српски језик и књижевност
Разред:	VI
Наставник:	Милена Спасић
Наставна тема:	Књижевност
Наставна јединица:	Веселин Чајкановић Из наше старе религије
Тип часа:	Обрада новог грдива
Објекат наставног рада (локација)	Учионица
Задаци часа:
*Образовни:	·         Упознавање ученика са основним подацима о паганским веровањима Срба; ·         стицање основних знања о важнијим боговима и њиховим карактеристикама, нижим божанствима и демонима, као и обичајима и култовима из наше старе религије; ·     уочавање особина и специфичности научног текста;
*Васпитни:	Проширивање сазнајних хоризоната ученика у области религије и народних веровања;  развијање смисла за повезивање садашњости и прошлости једног народа и стицање свести о међусобној повезаности различитих народа у погледу религије;
*Практични:	·         увежбавање ученика у анализи научног текста; ·   усавршавање ученичких способности за издвајање битних информација из текста и њихово памћење; ·         навикавање ученика на рад у групи;
Наставне методе:	монолошка, дијалошка, метода рада на тексту, метода запажања и показивања (демонстрације), истраживачка метода; анализа и синтеза; индукција и дедукција.
Облици наставног рада:	Фронтални, индивидуални, рад у групи.
Наставна средства:	Читанка, табла, креда.
Литература:	Литература за ученике:      1.       Читанка за 6. разред основне школе Литература за наставника: Методичка литература:    1.      Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2012.   2.      Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.

Временска структура часа:

     уводни део часа: 10 минута;

     главни део часа: 30 минута;

     завршни део часа: 5 минута.

Ток и садржај часа

Уводни део часа

У циљу мотивисања ученика за обраду књижевнонаучног текста о прехришћанским веровањима нашег народа, од којих су се нека сачувала и до данас, где аутор износи важне податке о најбитнијим боговима и нижим божанствима у која се некада веровало, као и о различитим обичајима које је ова древна религија поседовала, наставник започиње разговор са ученицима о вери коју добро познају – хришћанство.

Пре овог часа, наставник је замолио остале наставнике (ликовна култура, историја) да започну тему о хришћанству, али и паганском добу Словена.

Н[1]: На данашњем часу говорићемо о народној религији и народним веровањима. Али, пре тога, реците ми следеће - да ли ви верујете у неког бога?

У: Верујемо.

Н: Како се тај бог зове?

У: Исус Христ.

Н: А како се зове наша данашња, савремена религија?

У: Наша религија зове се хришћанство.

Н: Тако је. Да ли знате да хришћанство као религија није одувек постојало међу Србима, па ни међу Словенима уопште?

У: Да, Словени су покрштени, примили су хришћанство.

Н: А знате ли каква је била њихова религија пре примања хришћанства?

У: Они су били многобошци, имали су многобожачку религију.

Н: Тако је. Шта то значи? Можете ли да објасните?

У: То значи да нису веровали само у једног бога, већ у више њих.

Н: Како се назива другачије та многобожачка вера?

У: Та многобожачка вера другачије се звала паганство или незнабоштво.

Н: Одлично! Дакле, наш народ некада је веровао у различите богове и натприродна бића. О тој старој религији говори се у тексту Веселина Чајкановића Из наше старе религије, који се налази у вашим Читанкама. Хајде да сви пронађемо овај текст! Сада можемо да запишемо и наслов: „Из наше старе религије“, а писац је Веселин Чајкановић. Да ли сте некада чули за Веселина Чајкановића?

У: Нисмо.

Н: Веселин Чајкановић ја наш познати научник. Он је сакупљао и проучавао различита стара веровања и обичаје нашег народа, а о њима је и писао у својим радовима.

Главни део часа

У оперативном делу часа обављене су следеће наставне активности: гласно изражајно читање текста из Читанке, провера ученичког доживљаја истог и обрада текста кроз дијалог између наставника и ученика.

Н: Сада ћу прочитати текст Из наше старе религије, а док ја будем читала, ви пратите текст у Читанкама и подвуците оловком имена богова и натприродних бића на која будемо наилазили, па ћемо касније разговарати о њима. Ако наиђете на неку реч која вам није јасна, обележите је, па ћемо објаснити њено значење након читања.

Н: Хајде да сада поразговарамо о тексту! Да ли вам је овај текст био занимљив?

У: Да, интересантан је.

У: Необичан је, до сада нисмо радили овакве текстове на часовима српског, о овоме смо разговарали само на часовима историје и на часовима ликовне кутуре.

Н: Шта вам је било посебно занимљиво?

У: Мени су најзанимљивији били демони.

У: Мени је било занимљиво када говори о обичајима код Срба и о животињским божанствима.

            Након што су изнели своје утиске, ученици су били спремни да разговрају о самом тексту, те се приступа овој фази часа.

Н: Кажите ми најпре следеће - на основу чега је овај научник долазио до података о нашој старој религији? Који су били његови извори?

У: О старој религији можемо сазнати на основу разних ископина које су проналазили научници - стари народи правили су кипове који су представљали њихове богове, имали су посуде на којима су била приказана божанства...

Н: Одлично, видим да имате нека шира сазнања када је у питању стара религија. Али мене конкретно занима оно што се помиње у тексту, оно што је баш Чајкановићу послужило као извор сазнања. Погледајте први пасус! (Треба подстакуни ученике да пронађу одговор упућујући их на део текста у коме се он налази.) Да ли сте нашли изворе које наводи Чајкановић?

У: Извор је била народна традиција.

Н: Добро, и шта конкретно из те традиције?

У: Народни обичаји, народне умотворине...

У: Песме, приповетке, пословице...

У: Различита народна веровања која су се сачувала.

Н: Добро, да ли сте пронашли још нешто? (Ако ученици не наведу додатне изворе, наставник допуњује сам одговор и износи додатна објашњења.)

Чајкановић каже да је користио и народни речник и фразеологију. Да ли знате шта је фразеологија? (Нико није знао, па сам објаснила ову непознату реч.)

Пошто наставник није добио одговор на ово питање, даје одговор:

Фразеологија је скуо уобичајених речи и израза који се користе у говору једног народа, односно у једном језику.

Након што су ученици прибележили значење појма, наставник наставља.

Дакле, можемо уочити повезаност између народне религије и народне књижевности. У својим причама, песмама и сличним умотворинама народ је сачувао и многа своја веровања. Чајкановић затим говори о врховном богу Срба и осталих Словена. Како се он звао?

У: То је био Перун.

Н: Која је била његова улога?

У: Он је био громовник.

Н: Тако је, Перун је био бог грома. Шта се догодило са Перуном након што су Срби и Словени примили хришћанство?

У: Његово име сачувало се у различитим називима и у именима људи.

Н: Знате ли шта су то топографски називи?

Уколико ученици не знају, наставник дефинише: То су називи различитих места на земљиној површини - планина, река, насеља и сл.

То што сте рекли јесте тачно, али шта се конкретно догодило са Перуном после примања хришћанства - да ли је престао да постоји као божанство?

У: Није престао да постоји, његове особине преузео је Свети Илија.

Н: Одлично. И шта вам све ово говори о судбини паганских богова након доласка хришћанства? Да ли су они заборављени или не, и шта се десило са њима?

У: Они нису заборављени, сачувана је успомена на њих.

Н: Тако је, и њихове особине често су се преносиле на хришћанске свеце. Дакле, настављали су да постоје, само у другачијем облику и под другим именом. А које је женско божанство познавала наша стара религија?

У: Познавала је богињу која је била заштитница људске и земаљске плодности.

Н: Тако је, и знамо ли како се она звала?

У: Називали су је Баба.

Н: Да, звали су је Баба, али то није било њено право име, већ еуфемистичко. Зна ли неко да објасни шта је то еуфемизам?

У: Еуфемизам је употреба блажих речи уместо речи за које сматрамо да су грубе, ружне или непристојне. На пример, када за некога желимо да кажемо да лаже, ублажено или еуфемистички рећи ћемо да заобилази истину.

Н: Одлично! Шта мислите, зашто знамо само тај ублажени назив ове богиње? Зашто народ није изговарао њено право име?

У: Можда зато што нису знали њено право име.

У: Зато што су се плашили да га изговоре.

У: Јако су поштовали ту богињу и из поштовања нису изговарали њено име.

Н: У праву сте, основни разлог било је страхопоштовање. У стара времена људи су се јако бојали виших сила за које су веровали да имају власт над њиховим животима, па су се прибојавали чак и да изговарају њихова имена. Наведите ми неки пример где се сачувало име овог божанства!

У: У именима места - Бабин дуб, Бабино језеро... у именима биљака - бабина душа, бабина свила итд.

Н: Добро, а сачувало се и у народној књижевности, на пример пословицама и скаскама. Знате ли шта су скаске?

Ако ученици не знају, наставник објашњава: Скаска је народна приповетка која углавном говори о натприродним појавама, има у себи елементе фантастичног. Чајкановић помиње скаску о Бабиним јарићима. У облику које животиње је замишљана Баба?

У: Замишљана је у облику жабе.

Н: Наш стари народ био је веома маштовит - видите у каквим је необичним облицима замишљао своје богове. И сама њихова религија била је јако необична и живописна. Шта сте из текста сазнали о путујућем божанству?

У: Оно се појављује и код других народа, не само код Срба. Познају га и Грци, Германци...

Н: Добро, али које су његове особине? Каква је његова улога?

У: Путујуће божанство путује светом и шири културу, уноси ред, благостање...

У: Ово божанство учествује у стварању света.

Н: Тако је. Шта се десило са путујућим божанством након примања хришћанства?

У: Његову улогу преузео је Свети Сава, а неке особине преузели су и Високи Стеван и Марко Краљевић.

Н: Одлично. Да ли се сећате неке приче или легенде о Светом Сави?

Пошто се нико од ученика није сетио, наставник поставља питања даље како би им помогао.

Н: Сигурно сте чули или читали неку легенду о Светом Сави која говори о томе како он учи људе и помаже им. Сећате ли се бар неке?

У: Прича се како је Свети Сава учио људе да обрађују земљу.

У: И како је учио људе да граде прозоре на кућама да не би избацивали мрак лопатама.

Н: Можда сте читали и причу о томе како Свети Сава сади лук са ђаволом и надмудрује га. Даље се у тексту говори о тзв. териоморфним божанствима. Можете ли да објасните шта су то териоморфна божанства?

У: То су божанства која су замишљана у облику животиња.

Н: Можете ли да набројите нека од њих?

У: Вук је био такво божанство.

У: Такође и медвед.

Н: Тако је, вук и медвед су поштовани као божанства, а Чајкановић наводи једну занимљиву чињеницу да је чак и миш спадао у териоморфна божанства. На који начин су људи показивали поштовање према овим боговима?

У: Они су им приносили жртве, чак су то биле и људске жртве.

Н: Да ли данас постоје овако сурови обичаји као што је приношење жртава боговима?

У: Не постоје.

Н: Наравно, жртвовање људи у савременом добу не постоји. Можете ли сада да ми наведете најважнија нижа божанства и демоне који се помињу у тексту?

У: Нижа божанства су виле и змајеви.

Н: Помињу ли се још нека таква божанства у тексту? Потражите их у наредном пасусу.

У: Помиње се демон - вукодлак или вампир.

Н: Да ли сте се већ негде сретали са овим божанствима?

У: Она постоје у митологији, у народним веровањима.

Н: Добро, а да ли их има још негде?

Пошто нико од ученика није одговорио, наставник поставља сугестивна питањ.

Да ли сте у школи читали неке текстове у којима се она помињу? Где, на пример, можемо да наиђемо на виле као ликове?

У: У народним песмама.

Н: У којим народним песмама?

У: Има их у лирским, али и у епским.

У: Помињу се и у бајкама.

Н: Одлично. У бајкама често наилазимо и на змајеве. Да ли се сећате како су у народној машти и у народној књижевности замишљана ова бића? Како су, на пример, у народним песмама и бајкама описане виле?

У: Оне су замиљшане као младе девојке, обично носе дуге хаљине и могу да лете.

Н: А како се оне односе према људима?

У: Најчешће им помажу, добре су према њима.

Н: Одличн! А какво је народ замишљао змајеве?

У: Замишљао их је као чудовишта, као страшна и зла створења.

Н: Захваљујући ономе што сте сазнали из народне књижевности, већ доста тога знате о нижим божанствима иако Чајкановић у свом тексту не говори детаљније о њима. Шта мислите, зашто је народ уносио оваква своја веровања у усмену књижевност?

У: Народ је уносио веровања у књижевност да би их сачувао од заборава.

Н: Добро, због чега још? (Ученици немају друге идеје.) Усмена књижевност била је део њиховог свакодневног живота, исто као и њихова веровања, тако да су ове две појаве природно преплитале и спајале. Осим тога, усмена књижевност тежила је и да привуче пажњу слушалаца. Шта мислите, како је на то утицало уношење натприродних бића као ликова у народне приче и песме?

У: Приче и песме су тако постајале занимљивије и необичније.

Н: Одлично. Ко ће нам рећи шта су то Суђенице или Суђаје?

У: Суђенице се увек јављају у множини и оне одређују човекову судбину.

Н: Колико их тачно има?

У: Има их три.

Н: Шта каже веровање - када су оне одређивале судбину људи?

У: Прве, треће или седме ноћи након њиховог рођења.

Н: Да ли ви верујете да заиста постоје више силе које унапред одређују човекову судбину?

            Ученици су се махом изјаснили да не верују, док је тек пар ученика изнело мишљење да је судбина предодређена. Ово нам је послужило за констатацију да су данас мишљења о одређености судбине подељена, али да су наши далеки преци чврсто веровали у овакву предодређеност.

Н: Како сте разумели култ предака? Може ли неко да нам објасни шта он представља?

Ако се нико не јави да одговори на питање, наставник покушава да им расветли његово значење, тако што најпре објашњава саму реч култ.

Н: Да ли уопште знате шта је то култ?

Н: Култ представља изузетно поштовање према нечему, снажно дивљење, љубав, обожавање. Ако кажемо култ предака, шта би то онда значило?

У: Поштовање према прецима, дивљење прецима.

Н: Тако је. На чему се ово поштовање засновано? У какву везу је веровао наш народ када су у питању преци?

У: Народ је веровао да постоји веза између живих и мртвих и да се та веза никада не прекида.

Н: Да, веровали су у вечиту повезаност са прецима, и на различите начине су им исказивали поштовање. Шта каже Чајкановић - који обичаји и празници су везани за култ предака?

У: Пре него што попијемо из чаше, неколико капи треба да проспемо на земљу јер је то намењено прецима.

У: Прецима се намењује оно што уделимо просјацима.

Н: Да ли сте већ чули за неки од ових обичаја?

У: Нисмо.

Н: Ово су били обичаји - а који празници се празнују у славу предака?

У: Бадње вече и Слава или Крсно име.

Н: Тако је. Да ли неко од вас слави неку славу, и коју?

Ученици углавном дају потврдне одговоре.

Н: У тексту се каже да је Слава  заправо празник домаћег лара. Претпостављам да нисте чули за ово име до сада. Лар је бог који је заштитник куће и породице, као и земљишта које тој кући припада. Шта сте сазнали - шта се догодило са ларом након примања хришћанстава?

У: Заменио га је неки светац из црквеног календара.

Н: И тај светац, као и лар, имао је улогу да штити породицу. Дакле, уочавамо да је народ одувек имао потребу да верује у вишу, натприродну силу која ће му пружити заштиту, и да је та потреба постојала како у паганству, тако и у хришћанству.

Завршни део

            У завршном делу часа наставник укратко подсети ученике са којим су се све боговима и божанствима упознали на овом часу.

Н: Шта сте приметили у тексту - да ли су се одређена божанства поштовала само у једном народу?

У: Не, поштовала су се код различитих народа.

Н: Наведите ми неки пример. Који народи су, на пример, познавали Перуна?

У: Осим Срба, поштовали су га и Руси.

Н: Тако је, а шта је са Бабом?

У: Она се јавља ког Грка и Германаца, али се код њих зове Димитра и Нерта.

Н: Дакле, у питању је исто божанство, само под другим именом. Погледајмо, рецимо, Суђаје. Ко све верује у њих и како их назива?

У: У Суђаје верују Грци и називају их Мире, Римљани их називају Парке...

Н: Тако је, а разни народи верују и у путујуће божанство под разним именима. Шта мислите, зашто су различити народи, чак и они који су били међусобно удаљени, веровали у иста божанства?

У: У стара времена сви људи су веровали у богове, сви су мислили да постоје неке више силе.

У: Било им је лакше да разумеју свет око себе тако што су различите појаве објашњавали деловањем виших сила.

Н: У праву сте, а ја ћу додати и то да су на том ступњу развоја старе цивилизације једноставно имале сличан начин схватања света, слично размишљање, и зато су и њихова божанства била сродна. Сви су очекивали заштиту од виших сила, па су их замишљали таквима да им ту заштиту могу пружити, али су их се у исто време и прибојавали.

Хајде да видимо у чему се разликује данашња вера, хришћанство, од старе религије? (Пошто ученици не могу да дођу до одговора, наставник поставља додатна питања.) У колико богова верују пагани, а у колико хришћани?

У: Пагани верују у више богова,  а хришћани само у једног.

Н: Ето једне разлике. А да ли данас постоје тако сурове жртве какве су постојале у паганству? Поменули смо да су некада жртвовали чак и људе.

У: У хришћанству не постоје такве жртве.

Н: Ипак, сам обичај жртвовања није заборављен - наравно, данас се приносе неке много безазленије жртве, углавном у храни и вину. Ово смо поменули и када смо говорили о култу предака. А шта је из старе религије сачувано у хришћанству? Сетите се шта се догодило са старим божанствима!

У: Стари богови замењени су хришћанским свецима.

Н: Или су неке њихове особине приписане личностима из хришћанског света. То нам показује да стара веровања никада нису потпуно нестала, већ су се или сачувала у народу или само добила другачији облик. Шта се још сачувало до данас?

У: Сачували су се неки обичаји посвећени култу предака, као и празници - Слава, Бадње вече...

Н: Да, ови празници постоје о данас и представљају живо сећање на некадашња, стара веровања.

У: Сећање на старе богове сачувало се и у различитим именима и називима.

На крају часа, наставник са ученицима коментарише дела из народне књижевности у којима се појављују паганска бића и обичаји.

Ученици су наводили бројне примере лирских и епских песми, као и бројне бајке.

Изглед табле:

 

Из наше старе религије

Веселин Чајкановић

Перун > Свети Илија

Баба

Путујуће божанство > Свети Сава (Високи Стеван, Марко Краљевић)

териомирфни богови (вук, медвед, миш)

нижа божанства и демони (вила, змај, вукодлак / вампир)

Суђенице

култ предака (Бадње вече, Слава / Крсно име)

---

[1] У овом раду неће бити употребе наводника за означавање управног говора, као ни курзива, како текст не би био превише оптерећен.