Универзитет у Нишу
Филозофски
факултет
Департман
за српски језик
„Избирачица“ Коста Трифковић
Сценарио за
час из предмета Методика
наставе књижевности
Ментор: Студент:
проф. Снежана Божић Милица Трајковић 2259
Број часа:
|
Припрема за
час
|
Датум:
|
106.
|
28.4.2016.
|
|
Школа:
|
Радоје
Домановић
|
|
Предмет:
|
Српски језик и књижевност
|
|
Разред:
|
VI
|
|
Наставник:
|
Милица Трајковић
|
|
Наставна тема:
|
Књижевност
|
|
Наставна јединица:
|
Избирачица,
Коста Трифковић
|
|
Тип часа:
|
Обрада
новог градива
|
|
Објекат наставног рада (локација)
|
учионица
|
|
Задаци часа:
|
||
*Образовни:
|
·
Развијање
способности код ученика за читање, разумевање, доживљавање и тумачење
књижевног дела;
·
Увежбавање и
оспособљавање ученика за гласно читање и читање у себи;
·
Усвајање и
примена појмова који се тичу драме као књижевног рода;
· Упознавање
са ауторовим основним биобиблиографским подацима.
|
|
*Васпитни:
|
·
Развијање љубави
према читању и приказивању драмских дела;
·
Мотивисање ученика
на читање дела у целини;
·
Повезивање
књижевних садржаја и основних идеја са животним ситуацијама и непосредним
искуством;
·
Подстицање
љубави према позоришној уметности.
|
|
*Практични:
|
·
Читање,
доживљавање, разумевање и тумачење прочитаног одломка;
·
Усвајање и
утврђивање знања о књижевнотеоријским појмовима: комедија, реплика, фразеологизми, композициони елементи драмског
текста;
·
Увежбавање
изражајног читања.
|
|
Наставне методе:
|
Текстуална,
дијалошка
|
|
Облици наставног рада:
|
Фронтални,
индивидуални, групни
|
|
Наставна средства:
|
Читанка, пројектор
|
|
Литература:
|
За
наставнике:
1.
Милија
Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике,
Београд, 2009.
2.
Павле Илић,
Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2006;
За ученике:
1.
Н.Станковић-Шошо,
Б. Сувајџић, Читанка „Уметност речи“, Нови Логос, Београд, 2013.
|
|
Временска структура часа:
·
уводни
део часа: 5 – 10 минута;
·
главни
део часа: 25 – 35 минута;
·
завршни
део часа: 5 - 10 минута.
Ток и
садржај часа
Уводни део часа
Наставник жели
да орасположи ученике и мотивише их за час а то се најбоље постиже кроз игру па
је и за овај час припремио једну. Овог пута реч је о асоцијацији. Након што
упише час, повеже пројектор и постави пано са асоцијацијом, креће са игром.
Наставник: Добар
дан, децо! Спремио сам вам асоцијацију за данас. Је л’ може?
Ученик: Даааа!
Наставник:
Добро! Правила су вам добро позната, тако да можемо почети.
(Договорили су
се да се јављају и тако отварају поља, а не сви у глас како би се чули и игра
протекла у најбољем реду.
СМЕХ
|
КРИВИЦА
|
СТАЊЕ
|
ЛУТКАРСКО
|
ГРЧКА
|
КРАЈ
|
ЗБИВАЊЕ
|
НАРОДНО
|
ШАЛА
|
СУКОБ
|
ТРЧАЊЕ
|
НА
ТЕРАЗИЈАМА
|
НУШИЋ
|
АРИСТОТЕЛ
|
ПРОДАВНИЦА
|
ГЛУМАЦ
|
КОМЕДИЈА
|
ТРАГЕДИЈА
|
РАДЊА
|
ПОЗОРИШТЕ
|
ДРАМА
|
|||
Наставник: Браво!
Коначно решење јесте ДРАМА. Хајде да се подсетимо шта је драма. Нека се јави
неко и објасни.
Ученик: Драма
је књижевни текст који је писан у дијалогу и намењен извођењу на сцени.
Наставник:
Тако је. Које драмске врсте постоје? Ево, помоћи ћу вам. Две
су поменуте у асоцијацији.
Ученик: То су
комедија и трагедија.
Наставник:
Одлично! Постоји још једна. Која је то?
Ученик: То је
драма у ужем смислу.
Наставник:
Браво! Пошто смо се подсетили основног, можемо прећи на оно што је тема овог
часа, а то је, како смо се договорили, комедија Избирачица, Косте Трифковића.
(Наставник пише наслов на табли, а ученици у својим свескама.)
Главни део часа
Наставник: Коста Трифковић је писац који је живео
од 1843. до 1875. године. Пореклом је из Новог Сада. Био је морнар, чиновник,
адвокат, писац позоришних дела. Његова најпознатија дела су: Избирачица,
Школски надзорник и Љубавно писмо. Избирачица је шаљива игра у три чина с
певањем. То је прича о девојци из новосадске породице, њеним родитељима,
другарицама и просцима. То је занимљиво сведочанство о томе како се накада
живело, играло и просило. Реците ми, да ли сте прочитали одломак из читанке?
Ученик: Дааа!
Наставник: Одлично! Пре него да чујем како вам се
допало, одгледаћемо и кратак филм који су снимили ваши вршњаци по одломку из
читанке. Верујем да ће вам бити занимљив, а уједно ћете се и подсетити одломка.
Након што одгледају снимак, наставник их пита за
утиске о делу.
Наставник: Како вам се допао филм и сам одломак?
Ученик: Мени се одломак јако свидео, баш ме је
насмејала Малчикина пробирљивост и њено понашање. Сигурно ћу прочитати цело
дело.
Ученик: И мени се допало. А и наши другари су то
супер представили.
Наставник: А шта вас је највише насмејало?
Ученик: Насмејала ме је та Малчикина неодлучност
и пробирљивост, то како она реагује на писма просаца.
Наставник: Добро. Хајде да пређемо на саму анализу
одломка. Реците ми који чин је приказан и које појаве.
Ученик: У нашој читанци је дат други чин и то
прва и трећа појава.
Наставник: Тако је. А која лица су приказана у
одломку?
Ученик: То су: Соколовић, Јеца, Малчика, Савета и
Јован.
Наставник: Да. А шта они раде?
Ученик: Савета спрема доручак, Соколовић шета по
соби док Јеца седи и плете и они разговарају.
Наставник: Одлично. А о чему то разговарају
Малчикини родитељи?
Ученик: О вечерњим забавама. Јеца сматра да их
треба организовати зато што имају кћер за удају, а годподин Соколовић се
противи и каже да су оне само бацање пара.
Наставник: А како он аргументује своје противљење
вечерњим забавама?
Ученик: Не жели да их организује јер га, како каже, гости још ту исмевају. Ако
потроши мање, сви ће говорити да је циција и како се није стидео да их на такву
вечеру позове, а ако потроши више, сви ће причати како се размеће, да је
потрошио толико да ће после месец дана гладовати.
Наставник: Браво! А какав је став мајке?
Ученик: Она размишља другачије. Упоређује се са
другима и каже да неће да буду гори од других и да се отуђе од света. Такође,
помиње то што имају кћер за удају и да је зато битно да их организују. Каже му
да се обрати Малчики ако му нешто смета.
Наставник: Одлично. Када сте већ поменули
Малчику, кажите ми, какав је однос родитеља према њој.
Ученик: Они је обожавају и све раде да њој угоде.
Не желе да је пробуде и чекају је за доручак.
Наставник: Шта се дешава када се она појави?
Ученик: И отац и мајка трче ка њој и постављају
јој хиљаду питања само да јој се што више угоде: питају је како је спавала, да
није ружно сањала, да ли је гладна...
Наставник: А какво је Малчикино понашање?
Ученик: Она је безобразна и каже да је се окану.
Љута је јер су је чекали за доручак, иако им је сама рекла јуче да не доручкују
без ње. Млеко јој не одговара и сви криве Савету због Малчикине мрзовољности.
Наставник: Шта закључујемо о њеном карактеру на
основу тога?
Ученик: Малчика је врло мрзовољна, неодлучна и
безобразна према родитељима и Савети.
Наставник: Како њени родитељи реагују на такво
понашање?
Ученик: Они су на њеној страни, попуштају јој у
свему па и сами оптужују Савету да све ради погрешно.
Наставник: Тако је. А како тумачите то њихово
понашање?
Ученик: Па они су такви зато што је много воле и
она им је ћерка јединица.
Наставник: Шта мислите онда, да ли су они
одговорни за такво њено понашање?
Ученик: Наравно. Они су сами криви што се тако
понаша према њима јер су јој сами то допустили.
Наставник: Како бисте се ви понели на њиховом месту?
Ученик: Ја не бих допустио такво понашање јер
мора да постоји поштовање према родитељима и људима из окружења, наравно.
Наставник: А да ли се ви некад понашате као
Малчика?
Ученик: Да, некада и ја будем тако безобразан
према родитељима, али одмах ми буде криво, схватим да сам погрешио и извиним
се.
Наставник: Браво! Тако и треба. Увек поштујте
своје родитеље. Реците ми сада, шта мислите о Савети?
Ученик: Она је скроз другачија од Maчике. Волела
би да има родитеље као што су Малчикини и она би ценила све што раде за њу.
Наставник: Како се Малчика понаша према Савети?
Ученик: Он је и према њој безобразна.
Наставник: Шта јој замера?
Ученик: Каже да је кокетовала са господином
Бранком.
Наставник: Пронађите у тексту делове у којима се
уочавају разлике у понашању између Малчике и Савете.
Ученик: Савета је збуњена. И када јој Малчика
каже за шта је оптужује она каже: Већ што
се тога тиче, ту ми је савест чиста! Ти се вараш, Малчика! Дао би бог да се о
томе и уверити можеш. За разлику од ње, Малчика само напада: Како можеш да се претвараш! Али неће ти
помоћи! Ту сам и ја! Разумеш ли – и ја! Са мном је тешко делити мегдан! Јеси ли
разумела?
Наставник: Наведите онда и неке особине Савете да
бисмо видели колика је супротност Малчики.
Ученик: Савета је нежна, вредна, пожртвована,
плашљива.
Наставник: Одлично! Хајде да пређемо сада на
трећу појаву. Шта је у њој приказано?
Ученик: У њој Малчика добија три писма којима је
Тошица, Бранко и Штанцика просе.
Наставник: Чија просидба вам се највише допала?
Ученик: Тошицина. Она је најсмешнија јер је
писана у стиховима. И то је право љубавно писмо зато што је писано на сјајном
папиру са прободеним срцем.
Наставник: А какве су друге две?
Ученик: Оне нису упућене директно Малчики, већ
њеним родитељима и оне су озбиљније, показују поштовање које просци имају према
родитељима.
Наставник: Како Малчика реагује на просидбу?
Ученик: Она је превише самоуверена и ту се види њена
пробирљивост. Она не жели да изабере ниједног, него одлучује да их пусти да
чекају јер је сигурна да хоће.
Наставник: Браво! А да ли Малчика према неком од
њих осећа љубав?
Ученик: Не. Када Савета каже да срце може само за
једним куцати, Малчика одговара: А ако
моје срце не куца ни за једним? Из тога видимо да она није заљубљена ни у
једног од њих. Њој је само битна пажња.
Наставник: Какво мишљење има Малчика о својим
просцима?
Ученик: Штанцика не спада у интелигенцију, Бранко
је сиромашан и врло озбиљан, а Тошица сувише луцкаст и има велики нос. Ниједан
јој није довољно добар.
Наставник: Чему Малчику учи њен отац?
Ученик: Да изабере Штанцику зато што је богат.
Наставник: Шта мислите о томе?
Ученик: Па њен отац није у праву. Малчика треба
да се уда из љубави, као и сви. Материјалне ствари нису важне.
Наставник: Одлично! Хајде и да протумачимо
пословицу из Тошициног писма. Шта значи ово Избирач
наиђе на отирач?
Ученик: Значи да не треба пуно бирати јер онај ко
много бира добије најгоре.
Наставник: Браво! Како вам је јасан сам наслов
дела онда
Ученик: Избирачица је Малчика, а судећи према
овој пословици она ће добити оног кога је најмање желела.
Наставник: Шта мислите онда како се комедија
завршила
Ученик: Остао јој је Тошица.
Ученик: Ја мислим да се удала за Штанцику иако га
није волела.
Наставник: Остављам вам да прочитате дело у
целини и сами сазнате крај, а судећи по реакцији на одломак, свидеће вам се
сигурно. Остало нам је да дефинишемо још и тему и идеју. Шта би могло да буде
тема?
Ученик: Понашање размажене девојке Малчике док
бира своје просце.
Наставник: Може. А како би гласила идеја?
Ученик: Као идеју можемо искористити пословицу из
Тошициног писма: Избирач наиђе на отирач.
Наставник: Одлично! Сећате ли се још неке
пословице која би могла да буде идеја ове драме?
Ученик: Ко високо лети, ниско пада.
Наставник: Браво! Ова пословица би могла да
послужи и као тема вашег домаћег задатка. Дакле, писаћете на тему Ко високо лети, ниско пада. Опишите неку
ситуацију која се десила вама или неком из вашег окружења.
Завршни део часа:
У овом делу часа ученици су подељени по улогама и
изражајно читају одломак из читанке који су претходно припремили код куће.
Након прочитаног одломка, наставник заједно са осталим ученицима коментарише
шта је било добро и похваљује, али
такође и указује на грешке које су правили како се не би поновиле следећег
пута.
ИЗГЛЕД
ТАБЛЕ (скица)
Избирачица, Коста Трифковић
Дела: Избирачица, Школски надзорник,
Љубавно писмо
Комедија (шаљива игра у три чина с
певањем)
Ликови: Соколовић, Јеца, Малчика, Савета,
Јован
Просци: Штанцика, Тошица, Бранко
Тема: Понашање
размажене девојке Малчике док бира своје просце.
Идеја:
Избирач наиђе на отирач.
Ко високо лети, ниско пада.
Прилози:
Асоцијација која у уводном делу часа служи
као мотивација:
СМЕХ
|
КРИВИЦА
|
СТАЊЕ
|
ЛУТКАРСКО
|
ГРЧКА
|
КРАЈ
|
ЗБИВАЊЕ
|
НАРОДНО
|
ШАЛА
|
СУКОБ
|
ТРЧАЊЕ
|
НА
ТЕРАЗИЈАМА
|
НУШИЋ
|
АРИСТОТЕЛ
|
ПРОДАВНИЦА
|
ГЛУМАЦ
|
КОМЕДИЈА
|
ТРАГЕДИЈА
|
РАДЊА
|
ПОЗОРИШТЕ
|
ДРАМА
|
|||
Нема коментара:
Постави коментар