Сценарио за час - Новела од Станца, Марин Држић

Припрема за час из књижевности у првом разреду средње школе. Писала Ана Динић.

Број часа:	Припрема за час	25. 05. 2016.
125.
Школа:	Гимназија „9. мај“
Предмет:	Српски језик и књижевност
Разред:	VI
Наставник:	Ана Динић
Наставна тема:	Књижевност
Наставна јединица:	Новела од Станца – Марин Држић
Тип часа:	Обрада новог градива
Објекат наставног рада (локација)	учионица
Задаци часа:
*Образовни:	Развијање способности код ученика за читање, разумевање, доживљавање и тумачење књижевног дела; Усвајање и примена појмова који се тичу драме као књижевног рода; Упознавање са ауторовим основним биобиблиографским подацима.
*Васпитни:	Развијање љубави према читању и приказивању драмских дела; Мотивисање ученика на читање дела у целини; Повезивање књижевних садржаја и основних идеја са животним ситуацијама и непосредним искуством; Подстицање љубави према позоришној уметности.
*Практични:	Читање, доживљавање, разумевање и тумачење прочитаног одломка;    Развијање способности ученика за уочавање и тумачење емоција, композиције и ликова.
Наставне методе:	Текстуална, дијалошка.
Облици наставног рада:	Фронтални, индивидуални, групни.
Наставна средства:	Читанка, пројектор.
Литература:	За наставнике: 1.         Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2009. 2.         Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2006; За ученике: 1.      Миодраг Павловић, Читанка, Српски језик 1, Клет, Београд, 2012.

 Временска структура часа:  

·         Уводни део часа: 5 - 10 минута; 

·         Главни део часа: 25 - 35 минута; 

·         Завршни део часа: 5 - 10 минута. 

Ток и садржај часа

Уводни део часа

Наставник улази у учионицу и затиче позитивну атмосферу. Поздравља ученике, а затим уписује час. Како би их мотивисао за рад и учење спремио им је игру асоцијације за почетак часа.

Наставник: Добар дан, децо! Да ли сте спремни за данашњи час?

Ученици: Дааа!

Наставник: Одлично! За данас сам вам припремио игру асоцијације за почетак часа. Наравно, правила су вам већ позната тако да можемо да кренемо. Молим вас само да се јављате један по један приликом отварања поља како не би било превелике буке.

Ученици отврају колону за колоном и заједно долазе до решења асоцијације, а то је комедија.

Наставник: Одлично! Сада када смо видели да је решење асоцијације комедија, ко може да ми каже шта је комедија?

Ученик: Комедија је драмска врста која има за сврху да насмеје и забави.

Наставник: Тако је, браво! Набројте ми неколико комедија којих се прво сетите.

Ученик: Сумњиво лице, Избирачица, Покондирена тиква.

Ученик: Тврдица, Госпођа министарка.

Наставник: Одлично. Сада када смо се подсетили шта је комедија можемо рећи нешто и о књижевном делу које ћемо данас обрађивати, а то је...?

Ученик:  Данас ћемо радити Новелу од Станца.

Наставник: Тако је! Да ли су сви прочитали одломак из читанке? (Док разговара са ученицима, наставник записује наставну јединицу на табли)

Ученици: Јесмо!

Главни део часа

Наставник: Одлично! Сви знате да је Новелу од Станца написао дубровачки писац Марин Држић. Хајде да чујемо нешто о Дубровнику, а онда касније и о Марину Држићу.

Ученици су на претходном часу добили истраживачке задатке. Имали су задатак да спреме нешто о Дубровнику и нешто Марину Држићу, а представник групе ће то излагати на самом часу.

Ученик: Постоји више теорија о оснивању Дубровника, или Рагузе, како се звао на латинском. Општеприхваћена је та да је основан у 7. веку када су се Латини из града Епидаурума склонили под навалом Авара и Словена на Хрид Лаус. Касније су Словени изградили насеље на јужним падинама брда Срђ, на копну преко пута хриди и назвали га Дубрава, што значи шума дуба, односно храста. Простор између стене и тог насеља је касније насипан и ту је настала најславнија дубровачка улица Плаца, односно Страдум. У 12. веку ова два насеља су спојена и опасана су зидинама. Основало га је Романско становништво, али је увек био спој са прасловенским Словенима. Становништво је било строго католичке вере, али су толерисани и богати православци. Иако је био под Млецима, Дубровник је сачувао аутономију, био је слободан град-република. Занимљиво је то да је и када је био под турском влашћу ниједан Турчин није смео да преноћи у Дубровник. Били су самостални, све до Наполеона који га је срушио. 1939. улази у састав Хрватске, али је територијално одвојен. Дубровник је био аристократска република, што значи да је на власти било племство. Дубровчани су се углавном бавили поморством и трговином по Медитерану. Школа у Дубровнику је била на латинском, а учитељи странци. Дубровчани су свој језик називали нашки, дубровачки, а наречје је било штокавско. У писању су коришћене глагољица и ћирилица, а од 15. века и латиница која је касније у потпуности потиснула прва два писма. Што се дубровачке књижевности тиче, она представља највише домете хуманизма и ренесансе међу јужним Словенима.

Наставник: Одлично! Да чујемо нешто и о Марину Држићу. Изволите.

Ученик: Марин Држић је хрватски комедиограф. Рођен је 1508. године. Књижевни дар је развио у Сиени гледајући сељачке лакрдије, комедије и пастирске игре, те играјући у њима. Не бави се трговином попут оца већ пише комедиографска дела и упада у дугове. Истовремено стиче бројне непријатеље међу дубровачким богаташима и трговцима који су се препознали у његовим делима. Држић је дела писао за приказивање о покладама, а изводиле су их позоришне дружине зване Помет-дружина, Гарзарија и Њарњаси. Био је песник ведре ренесансне глуме, далек побожним преокупацијама. Изразио је драж пучког говора, проговорио је простонародним језиком те је први донео на позорницу ликове песнички и пучки оцртаних суграђана. Био је вешт драматичар, а његов се комедиографски опус одржао до данас. Умро је у Венецији 1567. године, изненада и тајанствено. Његова најпознатија дела су Дундо Мароје, Тирена, Новела од Станца, Радмио и Љубмир и Скуп.

Наставник: Одлично сте то урадили. Како у читанци имате само одломак, укратко ћу вам рећи ста претходи њему и нешто уопштено о овом драмском делу. ( Наставник им укратко говори за шта је писано то дело, када је писано, а када штампано, а затим им укратко препричава радњу која претходи одломку у читанци како би ученици лакше разумели дело.)

Ко може да ми каже шта означава новела у самом наслову?

Ученик: Новела је кратко прозно дело у коме је описан само један догађај.

Наставник: То јесте новела као прозна врста, али у овом наслову шта може означавати?

Ученик: У овом наслову новела означава шалу.

Наставник: Којој књижевној врсти припада Новела од Станца?

Ученик. Новела од Станца је драма.

Наставник: Браво! О каквој врсти драме је овде реч?

Ученик: Ово је драма у стиху.

Наставник: Рекли смо да је ово комедија, прецизније можемо рећи да је фарса. Ко се сећа шта је фарса?

Ученик: Фарса је драмска врста која нема ни уметничке ни друштвене циљеве, једина јој је сврха да забави и разоноди публику. Комика се остварује занимљивом фабулом, игром речи, грубим и неукусним шалама.

Наставник: Тако је, браво! Поред одлике фарсе имамо и одлике пасторале. Хајде да видимо, шта је пасторала?

Ученик: Пасторала је драмска врста настала у ренесанси. Радња се заснива на љубавном заплету са доста комичних елемената, амбијент ј шума, поља, природа. Јунаци су сељаци, пастири и пастирице, сатири и виле. Ову врсту одликује облиље музике и певања.

Наставник: Тако је, одлично! Хајде да сада заједно погледамо одломак из истоимене представе па ћемо онда говорити о самом делу. (Наставник пушта ученицима на видео-биму исти део из представе Новела од Станца који имају у читанкама и који су требали да прочитају.)

По завршетку инсерта наставник чека ученике да сумирају утиске, а онда настављају са даљим током часа.

Наставник: Шта вам се највише допало у овом одломку?

Ученик: Првенствено је сам језик занимљив, а онда и Станчева наивност.

Ученик: Мени се допало и било ми је занимљиво име које је користио Џиво.

Наставник: Драго ми је да вам се допао овај текст. Какву је шалу начинио Џиво са Станцем?

Ученик: Џиво је слагао Станца да је и он био тако стар и да су га виле преобразиле тако да га чак ни жена није препознала и све то је исто обећавао и Станцу, у шта је он поверовао.

Наставник: Којим поводом Станац долази у град?

Ученик: Станац је дошао ради трговини, понео је да прода јаре, сир и маст.

Наставник: Одлично! На који проблем наилази Станац у граду?

Ученик: Станац је имао проблем зато што нико није хтео да га прими на стан па је због тога сео поред чесме на тргу.

Наставник: Тако је! А какав још проблем има Станац у свом животу?

Ученик: Касније из разговора са Џивом видимо да Станац код куће има младу жену и то му предстљавља проблем.

Наставник: Одлично! Ту већ видимо однос старо-младо. Шта мотивише Станца да настави конверзацију са Џивом?

Ученик: Управо и овде имамо однос старо-младо. То је проблем који има Станац, он код куће има младу жену и жели да се због ње и он подмлади.

Наставник: Тако је, браво! Као што смо већ видели, у овом одломку су приказана два лика. Ком друштвеном слоју они припадају?

Ученик: Џиво је представник грађанства, а Станац је представник сељака.

Наставник: Тако је, и ту је заступљен однос село-град. Да ли се данас осећа разлика између села и града? (После овог питања готово да се отвара мала расправа у којој се закључује да је тај однос, односно разлика између села и града данас мање приметна.)

У наставку часа наставник им говори да се дело може поделити у три слике, прва би представљала дубровачке младиће, друга слика би представљала разговор Џива и Станца, а трећа би представљала виле и Станца. Наставник им укратко излаже о првој слици, затим сами ученици говоре о другој и на крају поново наставник говори о трећој целини како би заокружили дело у потпуности. Пошто су прошли кроз цело дело наставник пита ученике да на самом тексту пронађу одлике фарсе, затим пасторале, причају о стиху, о ликовима итд.

Наставник: Примећујемо да је ово комедија која за сврху има смех, шала је у њој помало груба, али није пакосна јер на крају младићи Станцу остављају новац.

Завршни део часа

За крај часа наставник је припремио квиз питања. Ученици се деле у четири групе и свака група добија по један папирић са словом ( А, Б, В или Г) који ће уједно бити и име те групе. Наставник чита питања, а ученици се јављају, која група се прва јави и одговори тачно на питање добија по један бод. На крају група која је победила добија аплауз и похвалу.

Квиз питања:

1.      Која су три дела која је написао Марин Држић?

2.      Када је настала Новела од Станца?

3.      Како се зову дубровачки младићи из дела?

4.      Ко се поиграва са Станцем?

5.      Старо име Дубровника је...

6.      Како су Дубровчани називали свој језик?

7.      На ком месту се одвија радња у овој драми?

8.      Шта је Станац донео да продаје?

9.      Који фантастични ликови се помињу у делу?

10.  Којим именом се Џиво представља Станцу?

Изглед табле: