Сценарио за час књижевности у првом разреду средње школе (гимназија). Написао студент Милош Аранђеловић, бр. индекса 2276.
Број часа:
|
Припрема за час
|
Датум:
|
Школа:
|
Гимназија
9. мај
|
|
Предмет:
|
Српски
језик и књижевност
|
|
Разред:
|
први
|
|
Наставник:
|
||
Наставна
тема:
|
Књижевност
|
|
Наставна
јединица:
|
Поезија
Мирослава Мике Антића по избору
|
|
Тип часа:
|
Обрада
новог градива
|
|
Објекат наставног
рада (локација)
|
учионица
|
|
Задаци часа:
|
||
*Образовни:
|
Развијање способности код ученика за читање,
разумевање, доживљавање и тумачење књижевног дела;
Упознавање са ауторовим основним
биобиблиографским подацима;
Уочавање
тема и кључних мотива анализираних песама;
Анализирање
језичко-изражајних поступака у песми
|
|
*Васпитни:
|
Развијање љубави према поезији и читању
уопште;
Повезивање књижевних садржаја и основних
идеја са животним ситуацијама и непосредним искуством;
Подстицање
самосталног ангажовања ученика у тумачењу књижевног текста;
Јачање
литерарног сензибилитета ученика;
|
|
*Практични:
|
Развијање способности за уочавање
стваралачких поступака и откривање дубљег смисла дела;
Навикавање ученика да решавају анализирају
текст по задатим смерницама;
Активирање
маште ученика и подстицање њихове креативности;
|
|
Наставне
методе:
|
монолошка, дијалошка, метода рада на тексту, анализа, истраживачки задаци
|
|
Облици
наставног рада:
|
Фронтални,
дијалошки
|
|
Наставна
средства:
|
Читанка, табла, креда, рачунар са звучницима (или
касетофон)
|
|
Литература:
|
Литература
за ученике:
1.
Читанка за 1. разред гимназије
Методичка
литература:
1.
Милија
Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике
и наставна средства, Београд, 2012.
2.
Павле
Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај,
Нови Сад, 2003.
|
|
Временска структура часа:
·
уводни део часа: 10 минута;
·
главни део часа: 30 минута;
·
завршни део часа: 5 минута.
Ток и садржај часа
Уводни део
часа
Наставник улази у учионицу и
поздравља ђаке. Уписује час а затим најављује нову наставну јединицу.
Наставник[1]:
Добар дан, децо! Данас ћемо радити поезију Мике Антића, нашег сјајног песника.
Ви сте се у основној школи већ сретали са њим. Сећате ли се које сте то његове
песме радили?
Ученик[2]: Да,
радили смо песме „Шашава песма“, „Плава звезда“ и „Плави чуперак“.
Н: Сјајно, сетили сте
се све три песме. Вероватно се онда сећате и неких података о нашем песнику.
Неки од ваших другара су имали задатке за овај час. Они су спремили неке
биографске податке о Мики Антићу и о његовим почецима као песника. Да видимо
шта ће нам рећи.
Док ђаци излазе испред
табле наставник пише наслов на табли: Мирослав Мика Антић.
У(први):
Ја
сам спремио кратку биографију Мирослава Антића. Мада смо радили то у основним
школама, неће бити наодмет да се подсетимо. Мика се родио у Мокрину, то је
место код Новог Сада, 14. марта 1932. Године. У Мокрину је завршио основну
школу,а гимназију у Кикинди и Мокрину. Студирао је у Београду. Песму „Мајка“,
његову прву, објавио је са шеснаест година. Објавио је много збирки песама,
неке од најпознатијих су: „Плави чуперак“, „Концерт за 1001 чуперак“, „Мит о
птици“ и „Савршенство ватре“.
Осим поезије Мика је
написао неколико романа и драмских текстова. Бавио се и сликарством,а режирао
је и филмове: „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко лишће“ и „Страшан
лав“. Био је новинар и уредник у неколико листова, између осталих у ревији за
џез и забавну музику, обновио је и уређивао и Чика Јовин „Невен“. Умро је 1986.
у Новом Саду. Најпознатије његове песме
су: „Песма за нас двоје“, „Бесмртна песма“, „Босонога песма“, „Усне“,
„Мостови“...
(Док ученик излаже,
наставник на табли бележи основне податке о пенику: време рођења и смрти,
најзначајније песме и збирке.)
У(други):
Ја
ћу вам рећи нешто о првој песми Мике Антића. Он, како сам каже, никад није
написао прву песму, већ је написао тек другу. Та прва песма је уствари песма
Десанке Максимовић. Мика је много волео да чита књиге и у једном моменту
пожелео да и сам напише нешто. Сео је да пише и после много муке написао песму.
Мислио је да је песма одлична, али када је преспавао и прочитао је поново јако
се разочарао. Песма ништа није ваљала. Онда је помислио да препише неку песму и
каже свима да ју је он написао. Изабрао jе неку песму Десанке Максимовић, преписао је и однео у школу где
нико није посумњао у ауторство песме. У школи су били одушевљени, село је
причало како има младог песника, а Мика је умирао од стида и страха да га неко
не открије. На крају школске године Мика је од учитеља добио књигу на поклон,
управо ту збирку песама из које је наш песник преписао песму. Тада је схватио
да је учитељ све време знао али није хтео да га ода и постиди у селу.
У(трећи):
У
Микином селу није било библиотеке, а његова породица је била сиромашна и нису
имали за књиге. Зато је Мика, кад би дошао до неке књиге, учио песме, делове
прича и романа напамет и књигу враћао натраг. Пошто наставник тражи од нас да
учимо песме напамет, ево како је Мика то радио. Он би песму учио тако што би је
преписивао. Препише песму, прочита је наглас и поцепа. После два, три сата
поново препише песму, прочита и поцепа. Понови то још једном или двапут до
спавања и уколико је, каже, до тада није запамтио, ујутру када се пробуди
препише је поново, прочита је и опет поцепа и онда му је песма остајала у глави
за цео живот.
У(четврти):
Прву
праву песму Мирослав Антић је написао са тринаест година. Уствари ни то није
била песма већ писмо. Био је на радној акцији, где су правили аутопутеве и
мостове, и написао је писмо мајци. Писмо је изгубио, али пронашао га је комесар
из комитета и позвао га на разговор. Мика је мислио да ће га избацити јер се
мотао око неких девојчица, а то се није смело, и изненадио се када му је тај комесар
показао писмо. Питао га је да ли пише песме на шта је Мика одговорио да не
пише,а онда је овај показао на писмо и питао како не пише кад је писмо његово.
И тако су се убеђивали да ли је у коверти писмо или песма док комесар није
почео да га чита, с тим што је редове одвојио у стихове. Тако је Мика стварно
написао своју прву песму. Ту песму су урезали у неки од мостова које су правили
па је Мика, како сам каже, први и једини бетонски песник, и то пренапрегнути
бетонски песник.
У(пети):
Мика је почео да пише песме и да иде
на литерарне секције на којима су га стално критиковали и избацивали са њих.
Онда је у новинама прочитао да се у Београду одржава вече поезије младих
југословенских песника. Отишао је тамо али га нису пустили да чита песме јер је
био превише млад и није издао ниједну збирку. Тако је седео и слушао друге како
читају своје песме. Све време је мислио како је права срећа што му нису
дозволили да чита песме јер су сви били много бољи од њега. Ипак, неком ко је
седео иза њега се песме које су слушали нису свиђале. Питао је Мику за мишљење
и Антић је рекао да су сви одлични. Човек му је рекао да ће од свих на бини
само један, дугајлија у оделу, бити песник. Испао је у праву, то је био Стеван
Раичковић. Човек је узео Микину свеску са песмама,прелистао је, и после неког
времена рекао му да му забележи адресу и отишао. Мика је мислио да је остао без
песама али после неког времена добио је писмо да оде у Нолит по њих. Када је
стигао тамо, на рецепцији су му, уместо његове свеске, дали књигу са његовим
именом на корицама. Антић каже да није веровао, да је излазио и улазио у зграду
и да су му давали шећер и воду. Плашио се јер није имао пара да плати штампање
док му нису објаснили да ће он добити новац за књигу. Нови шок је уследио када
су му рекли коме је лане дао свеску и ко је објавио. Био је то Оскар Давичо.
Антић је отишао код њега а Давичо му је рекао да му је књига одлична али да је
писана на снагу, следећу мора да пише на памет. Дао му је списак од 164 књиге и
рекао да док их не прочита не пише ништа. После две године Мика је дошао са
прочитаним књигама и новом збирком, а Оскар је погледао и рекао да не ваља
ништа и да чита књиге поново. Следећу збирку издао је тек за две године.
Н: Хвала вам велико,
били сте сјајни. Иначе све ово што су ваши другови говорили, о томе како је
Мика Антић почео да пише и о првој збирци, написао је он сам. И, шта мислите о
његовим почецима као песника?
У: Мислим да је цела
прича о његовим почецима јако занимљива и забавна.
У: Мени је чак помало
и духовита.
Н: Да, Мика је то
написао на духовит начин, а његов пут до песника је био занимљив.
У: Имао је и среће јер
је иза њега био Оскар Давичо.
Н: Па имао је он још
сличне среће. Где је још имао среће?
У: Када га учитељ није
одао и када је комесар у писму видео песму.
Н: Тако је. Мика је
рекао о томе како је постао песник: „ Хтео Давичо да будем песник, хтео
комесар, и ето, постао песник“.
Главни део часа
Н: Данас ћемо радити две песме Мирослава Антића које
имате у читанкама: „Пјесма за нас двоје“ и „Мостови“. Да кренемо од прве, ја ћу
пустити на рачунару песму а ви пратите у својим читанкама.
Наставник пушта аудио снимак песме „Пјесма за нас
двоје“ на рачунару, ђаци слушају песму и прате. Док песма траје наставник
записује наслов песме на табли. Песма се завршава.
Н: Како вам се допала песма?
У: Веома ми се допала, мада је мало тужна.
Н: Да, песма је тужна. Хајде да кренемо редом па да
видимо где се налази та туга и има ли још нечега у песми. Прво ми реците о коме
се ради у песми?
У: О њему, о песнику.
Н: Јесте, али да ли се говори о још некоме?
У: И о њој, о некој жени.
Н: Браво. Погледајмо прву строфу, о чему се ради у
њој?
(Наставник чита строфе пре него што почну са
тумачењем истих.)
У: Песник говори о томе како тражи неку жену коју
никад није срео.
Н: Зашто је тражи? (уколико ученици не знају одговор
наставник их упућује на пети и шести стих)
У: Па због њихове среће. Можда јер се воле.
Н: Одлично. А зашто је песник сигуран да се никад
нису срели, шта мислите?
У: Јер би се заљубили да су се срели.
Н: тако је. О чему говор следећа строфа?
У: О невремену. Можда је то невреме у њему. Он је
пијан, несрећан, осећа се тмурно као у некој олуји. Можда је и мамуран.
У: Пита се где да је тражи, у који град да иде. И
описује свој дан, каже да је мутан. Баш као неки кишовит дан.
Н: Сјајно објашњење. Погледајмо трећу строфу. Мени је
посебно занимљив први стих. Шта мислите о њему?
У: Каже да су му празне очи, вероватно јер не види
жену коју тражи. Када је буде угледао очи више неће бити празне.
Н: Да, шта ће бити с очима ако је угледа? Шта смо
рекли малопре, како зна да се нису срећи?
У: Јер би се заљубили да су се срели. Аха, ако је
угледа заљубиће се, очи су празне без љубави.
Н: Браво! Треба ли да поменемо још нешто из ове
строфе?
У: Каже да гледа у лица пролазника, дакле тражи је. И
размишља кога да пита зашто се нису срели?
Н: Зашто жели да пита то некога?
У: Зато што не може да је нађе.
Н: У реду. Шта мучи нашег песника?
У: То што није срео ту жену у коју би се заљубио.
Н: Да ли мислите да је то нека одређена жена о којој
пева?
У: Не, то може да буде било која, просто треба да се
заљуби у неку, мислим да не говори о конкретној особи.
Н: У праву си. Он пева о заљубљивању, не о некој одређеној жени. Да се вратимо мало,
код тога шта мучи песника. Има ли још нечега што му не да мира? (уколико
ученици не буду успели да дају одговор наставних им помаже скрећући им пажњу на
то о чему размишља у трећој строфи).
У: Мучи га јер не зна зашто се нису срели, тј. зашто
се није заљубио.
Н: Тако је. Њега мучи то „зашто?“. То и иначе мучи
људе, зашто су урадили или нису урадили нешто или зашто се нешто десило или се
није десило итд. Сигуран сам да је исто и са вама.
Ученици потврђују.
Н: Како даље размишља Мика Антић?
У: Размишља како су се можда мимоишли за мало.
Н: Коју емоцију налазите у овој четвртој строфи?
У: Туга.
Н: Наравно, туга је присутна у целој песми, то смо
још на почетку приметили. Занима ме осећате ли можда да се песник плаши. И чега
се плаши?
У: Осећам. Можда да су се мимоишли и да више неће
имати прилике да се сретну.
Н: Можда. Има ли неко другачије мишљење?
У: Можда се плаши тога што је између среће и туге,
горчине како он каже, један корак.
Н: Свиђа ми се твоје мишљење али објасни зашто би се
плашио, корак је мали, значи да му мало треба до среће.
У: Зато што је најгоре кад си близу али не можеш до тога
што желиш. Као Танталове муке.
Н: Мене си убедио, слажем се. Погледајмо и последњу
строфу. Имамо ли нешто ново или нешто што нисмо рекли?
У: И овде говори како су се мимоишли за корак, исто
што и у претходној.
Н: Колико ликова смо рекли да имамо у песми?
У: Два. Песника и жену.
Н: Шта песма, или песник, говори о жени?
У: Каже да и она њега тражи. У последњој строфи каже
„у подједнакој жудњи“, дакле и она се осећа као он.
Н: Тако је. Хајде да сада извучемо све емоције које
имамо у песми. Прођите песму поново и реците све емоције које препознате.
Ученици пролазе кроз песму и извлаче све емоције
поткрепљујући их примерима. Наставник на табли пише све емоције које ученици
наброје: туга, чежња, страх, љубав, усамљеност...
Н: Хајде да прођемо и другу песму па ћемо још мало да
причамо о „Пјесми за нас двоје“.
Пустићу песму а ви, као и малопре, пратите.
Наставник пушта звучну читанку. Ђаци слушају и прате
у читанкама, док наставник за то време пише и наслов друге песме на табли –
„Мостови“. Песма се завршава.
Н: Како вам се допала ова песма?
У: Лепа је. Некако је слична као и претходна песма.
Н: Да, има пуно сличности. Шта је то што је исто или
слично у ове две песме?
У: Обе говоре о песнику и жени, обе су о љубави и
тужне су, али су и другачије (још неколико ученика се уплете у то јесу ли исте
или нису).
Н: Видим да вас мучи та сличност и истовремено
различитост у овим песмама. Хајде да кренемо редом. Рекли сте да имамо исте ликове
у песми, како можемо ову песму да поделимо с тим на уму?
У: На први део који говори о њему, други који говори
о њој и трећи који говори о њима или о свим људима.
Н: Тако је. Још нешто имамо у песми, о чему он
заправо пише?
У: Пише о реци, о рекама које су у њима али и у свима
нама.
Н: Каква је река која је у првом делу песме
(наставник чита делове песама и затим их анализира са ученицима)?
У: Она је снажна, бучна, немирна, разбија брда,
урличе, кида и рије.
Н: Хајде да прво видимо каква је река у жени па да их
упоредимо. Ко ће нам рећи нешто о њој?
У: Њена река је мирна, мека, тиха. Каже час је
сребрна, час је плава.
Н: Како објашњавате те боје реке?
У: Баш као на мирној реци, са неким сасвим малим
таласима који су плави, али под неким углом због сунца постану сребрни.
Н: Свака част, одлично запажање. Остао нам је и трећи
део. Шта ту имамо?
У: Говори о људима уопште, о томе како срећемо друге
реке на истим мостовима и да су свима среће и туге другачије а исте.
Н: У реду. Шта су онда мостови, чему иначе служе?
У: Мостови спајају људе. Мостови су у песми нешто што
спаја људе, може да буде љубав.
Н: И мени се допада то да су мостови љубав али људе
не спаја увек љубав зар је?
У: Да, може да их спаја мржња.
Н: И мржња, али може много тога да нас спаја. Рецимо
шта спаја све вас у одељењу?
У: Школа. Да није школе већина нас се не би знала.
Н: Дакле шта све може да спаја људе?
У: Школа, посао, путовања, занимања, интернет...
Н: Дакле мостови могу да значе више тога, мада у
суштини исто, они увек спајају. Рекосмо да је ваш мост школа, а шта бисмо рекли
за ваше реке, шта би оне биле?
У: Па песник каже да свако има своје реке иако имамо
исти мост. То су проблеми које имамо у школи, оцене, свађе.
У: Али река може да буде било шта, не само проблеми.
На пример, када се неко заљуби или када је срећан због било чега.
Н: Одлично, а шта можемо да кажемо о овој реци у
песми која је у песнику и жени?
У: Па различите су, односно река је иста али је у
њима различита, буди другачија осећања.
Н: Тако је, али шта је та река, шта представља?
У: Можда је то њихова љубав коју они осећају
различито. Њега мучи, изазива бол у њему, али је она мирна, тиха.
У: Мислим да је то раскид. Он разбија брда, мучи се,
кида ланце да би они остали заједно, док она седи мирно, она се не бори за ту
везу, можда она тако жели.
(Ученици се слажу са овим мишљењем)
Н: Сјајна објашњења, изгледа да смо се ипак сви
сложили да је друго исправније. Мислим да си ти управо и објаснио последње
стихове песме. Можемо ли да то само прецизније изанализирамо?
У: Они различито осећају исти моменат у љубави, он
још жели да се бори, а она је одустала. Исто, када се ми радујемо или када
тугујемо због нечега, рецимо ако на тесту добијемо добре оцене, неко ће се
четворци радовати колико неко други петици, или туговати због лоших оцена.
Н: Управо тако. Какве емоције имамо у овој песми?
Ученици набрајају емоције и образлажу враћајући се
кроз песму и налазећи потребне делове. Наставник записује на табли и помаже
ученицима да пронађу што више њих: љубав, бол, мир, страст, патња...
Н: Хајде да сада препознамо стилске фигуре у песмама.
Кренимо од прве. Које стилске фигуре налазите у песми, пронађите примере?
У: Нема их много. Имамо персонификацију – „Чупа
дрвећу жуту косу“. Ту имамо и епитет, жуту.
Н: Да, добро си приметила. Имамо ли још коју?
У: „Вуцарам около два празна ока“ је метафора, зар
не?
Н: Јесте, одлично. У песми нема много стилских
фигура, али имамо још једну. Може ли неко да је нађе?
У: Можда ово „Дан је низ мутне улице просут“, али не
знам која је.
У: То је пренесено значење.
Н: Сјајно. Јесте, да. Нашли смо их све. Да погледамо
сада које стилске фигуре имамо у песми „Мостови“.
У: Овде имамо метафоре, реке и мостове. Дакле и
наслов је метафора.
У: Имамо и персонификације, река урличе, размиче,
кида...
Н: Одлично вам иде, свака част. Имамо их још
неколико, хајде да препознамо и њих. Да вам помогнем, једну стилска фигура је
најчешће придев.
У: Епитети! Мека, сребрна, плава река.
Н: Тако је. Имамо и у последњим стиховима две фигуре.
Знате ли које су?
У: Претпоследња строфа је пренесено значење.
Н: Да. И у последњој строфи имамо једну, парадокс.
Среће и туге у другачије истоветне. Када погледамо прву и другу песму шта бисмо
могли да помислимо?
У: Да се друга песма надовезује на прву. Да је у
првој тражио љубав, сада је нашао али то није испало како је он сањао.
Н: Уколико би се надовезивале какав бисмо закључак
могли да извучемо?
У: Да не испадне увек све онако како се надамо и
желимо.
Н: А када смо рекли да се песме надовезују шта смо
још рекли у вези с тим? Шта недостаје?
У: Недостаје песма у којој су се они срели и
заљубили.
Н: За домаћи задатак имате да напишете песму која
недостаје. Можете и у пару или групи, како се договорите. Хајде да видимо и
напишемо на табли тему прве и друге песме.
У: У првој је тема жеља за љубављу и туга и патња
због самоће и изостанка те љубави у његовом животу.
У: У другој песми тема је размимоилажење у осећањима,
почетак краја једне љубавне приче.
Уколико се
ученици не снађу, наставник им помаже да лепо уобличе теме.
Завршни
Н: После свега, какво мишљење имате о Мики Антићу и
његовим песмама?
У: Мика Антић је одличан песник, јако занимљив и
емотиван, али је тужан и депресиван.
Н: Зашто мислите да је депресиван?
У: Зато што нема среће у песмама, све су пуне неке
патње, бола, стално се мучи.
Н: Разумем зашто сте стекли такав утисак. Зато сам
спремио још једну песму, за крај. Песма се зове „Аутобиографска“. Па да видимо
шта је то Мика написао у песми о себи.
Наставник чита песму, ученици слушају.
Н: Да ли сада мислите да је Мирослав Антић био депресиван?
У: Није био. Ова песма је много веселија. Није она
много весела али је у односи на две претходне много боља што се тога тиче.
Н: Каква је ово песма емотивно гледано, шта доминира
у њој?
У: Песма је позитивна, одише надом да је успео да
помогне људима кроз своје песме. И позитиван је у погледу свог живота, каже да
је поштено платио кирију, дакле да ником не дугује ништа.
Н: И, за сам крај часа, неко да каже о последња
четири стиха у песми, шта говоре они (наставник чита стихове)?
У: Кажу да, ако изгуби од свог духа или од живота,
неће му бити жао због свега јер је живео срећан.
Н: Са овим ћемо завршити час. Били сте сјајни,
одлично смо урадили све ово. Домаћи сте добили. Ево, даћу вам још једну
могућност за домаћи. Ко жели може уместо писања песме да пронађе међу песмама
Мике Антића неку која би могла да буде та која нам недостаје. Наравно треба да
објасније због чега мислите да је управо та песма она која треба да се смести
између ове две. Видимо се на следећем часу
Мирослав Мика Антић (1932 – 1986)
Родио
се у Мокрину, умро у Новом Саду.
Бавио
се филмом, сликарством, новинарством и песништвом.
Збирке
песама: Плави
чуперак, Концерт за 1001 чуперак, Мит о птици, Савршенство ватре...
Најпознатије песме: Песма за нас двоје,
Бесмртна песма, Босонога песма, Усне, Мостови...
Песма за нас двоје Мостови
Емоције : туга,
чежња, страх, љубав, Емоције:
љубав, бол, мир, страст,
усамљеност...
патња...
Тема: Жеља
за љубављу и туга и патња због Тема:
размимоилажење у
самоће
и изостанка те љубави у његовом животу. осећањима,
почетак краја једне
љубавне приче.
Стилске фигуре: персонификација, епитети, Стилске фигуре: метафоре,
пренесено значење, метафора персонификација,
метафора,
епитети,
пренесено значење,
парадокс
Нема коментара:
Постави коментар