Утисци са праксе из средње школе "9. мај" у Нишу

У овом посту преносимо утиске са праксе у средњој школи "9 мај" код професорке Миле Догановић.

Праксу у средњој школи обавили смо у гимнатији „9. мај“, код професорке Миле Догановић. Дружили смо се са одељењима првог и трећег разреда и, искрено, наше искуство са одслушаним часовима и није баш позитивно. У учионицама влада тотална анархија – галама, шминкање, сликање, вербални конфликти. Разуме се да наставник не треба да буде власт, али је он ипак тај који ће се потрудити да мотивише ученике и побрине се за дициплину на часу, а тога овде није било. Дакле, час на све личи само не на час српског језика и књижевности. Тако затечени, прилично збуњени и помало уплашени гледали смо у тај хаос и питали се: „ Ако су такви када је наставница ту, како ће се онда понети према нама случајним пролазницима?“. У таквом амбијенту нисмо могли много да научимо јер ђаци нису хтели да учествују, наставница је радила са тек пар њих, а и то понекад нисмо могли да чујемо од галаме.

На ред су дошли наши часови и, упркос очекивањима и страховима, искуство је било јако позитивно, као да то нису иста деца. Разуме се били су они бучнији и даље, али ни упола као на одслушаним часовима. Ђаци су показали изненађујућу спремност на сарадњу.

Часови језика су били први које смо држали. Деца су углавном одговарала на питања, мада смо понекад морали и да питамо неке који се нису јављали како не бисмо цео час радили са истим ђацима. Главни проблем био је натерати их да раде вежбања, морали смо да прилазимо свакој клупи и довијамо се како да их мотивишемо.

Часови књижевности су, што се тиче мотивације и жеље за учествовањем, прошли чак и боље. Многи су исказивали своје мишљење, разговор је текао одлично. Ту се јавио други проблем, недисциплина и нетолеранција. Ради се о томе да нису много марили за друге, често су упадали једни другима у реч, а поједини су чак одговарали на питања иако им није дата реч па су остали бивали ускраћени за прилику да и сами кажу нешто.

После свега, утисци са одржаних часова из средње школе можемо описати као веома позитивне, мада могуће да и то што нисмо много очекивали има везе са тако добрим утисцима. По коментарима професорке, ђака и колега из групе можемо рећи да су нам часови били одлични (изгледа да се опет хвалимо). Ученици су изразили велику жељу за још по које дружење на часовима тако да, веровали или не, сви жељно ишчекујемо испитне часове са почетком нове школске године.

Треба споменути и наставницу Милу која нам је много пута излазила у сусрет. Имала је разумевања за наше испитне рокове и апсолвентско вече, а код избора за наставне јединице дала нам је одрешене руке. Пуно су нам значили и њени коментари после сваког одржаног часа. 

Наше дружење: